Neke od nas ne broje kalorije u čaši vina, nemaju aplikaciju za prepešačene kilometre, i sa jogom su na „Vi“.
Neke od nas nemaju takozvani cheat day – mi ne „varamo“ sebe, jer jedemo šta volimo, iako znamo da nešto i nije baš najbolje za nas. Mi volimo brokoli, zelene jabuke i integralni hleb, ali shvatamo da to neće zadovoljiti naša čula kao parče pice ili čokolada.
Na stranu činjenica da je briga o zdravlju i izgledu prirodna i neophodna stvar u životu svake zrele ženske osobe...
Nisu sve žene rigorozne po pitanju ishrane, vežbanja i izbegavanja poroka.
Jedno je ono što znamo da treba, a drugo ono što želimo. A to ponekad ima i svoje posledice.
Pa vas pitam, gledajući u sve one savršeno građene lutke iz izloga, da li je neophodno da mi koje nije Bog pogledao i poklonio nam savršen metabolizam –postanemo plastične kako bismo pronašle komad odeće koji želimo? Imate li nešto za nas koje nekada nešto i pojedemo?
Sigurno ste do sada primetile kako su najmanji ženski brojevi, 34 i 36, oni koji uvek ostaju poslednji u prodavnicama i mogu se najčešće naći na rasprodajama.
Odeće za mršavice ima na sve strane... Čak je i većina modela prilagođeno samo ženama kojima se može zavideti na građi. Ali ako njih zaista ima najviše, zašto se veći brojevi uvek prvi pograbe iz prodavnica?
A šta je, tek, sa takozvanim UNIVERZALNIM brojevima? Zar ne biste volele da upoznate onoga ko je izmislio ovaj modni fenomen, i da proverite da li taj famozni univerzalni broj barem njemu / njoj odgovara?
Jer, iskreno govoreći, većina nas jedva uspe da uđe u to (ako uopšte i uspe).
Problem je što, u realnosti, stvari stoje dosta drugačije nego na crtežima modnih dizajnera. Sjajno je biti idealno građen (i vi koje jeste, mi vam zavidimo, i klanjamo se do poda ako je taj izgled rezultat rada i umerenosti) - ali, ipak, većina nas nije.
Da ne grešimo dušu, postoje divni modeli namenjeni baš damama koje se ne stide što vole da pregrizu nešto više od zelene jabuke.
Ali dok vi ovo čitate, ko zna koliko se tih istih dama stidi da prodavcu zatraži PLUS SIZE. Ko zna koliko njih mora da UBEDI prodavca da im ne stoji nešto što bi mogla da nosi samo Keri Bredšo.
I na kraju, ko zna koliko njih mrzi ogledalo, samo zbog toga što njihovo telo nikada ne izgleda savršeno, jer odeća koju su kupile iz kompromisa nije bila namenjena njima.
Modna industrija je fokusirana na idealnu žensku građu, većina modela izgleda savršeno, a obična, normalno građena ženska osoba, svakodnevno ratuje sa svojim telom po buticima.
Piše: Ivana Gvozdenović
Comments: