Misliš da sam jaka, misliš da sama mogu planine da pomeram, misliš da sam hrabra i istrajna, da više ništa u životu ne može da me pomeri, misliš da ne bih sebi dozvolila da pravim iste greške, da se dajem, da volim svim svojim srcem.
Misliš da sam se naučila pameti.
Grešiš, mili moj! Ja jesam jaka, ali i ranjiva, ja pomeram planine, ali i padam na kolena.
Ja jesam hrabra, ali sam i preplašena i sve me opet iznova može pomeriti i opet ću sebi dopustiti da pravim greške, srce ću na dlanu dati, ako nekoga volim iI plašiću se jako.
Ali,ništa sebi neću uskratiti, pa ni suze, ni sreću ni ljubav ni strast.
Bežati neću, ali ću se skloniti ako bude trebalo….Život prolazi i ne želim da budem sporedna uloga u njemu, želim da volim kao nikada, da ljubim jako, da dam srce na dlanu jer ja samo tako mogu…..
Neću ostati nedorečena, neću se boriti ni sa čim…neću igrati igre…Samo ću da živim onako najiskrenije, jer drugačije ne umem.
Daću ti srce -možda ga slomiš na hiljadu delova, ali ja sam majstor života i zalepiću ga opet!
Ožiljci će ostati, ali ću sebi dati novu šansu da ih zalečim.
Često sam preplašena iIi ne znam hoću li ja to umeti, ali bio je dovoljan samo jedan otkucaj mog srca da se sve okrene i da shvatim da je život toliko jednostavan i divan I da ću biti otvorena kao knjiga jer ne želim u sebi da zarobim ni ljubav, a ni bol.
Želim da iz mene sve izađe kako bih mogla neometano da dišem. I voleću te i znaćeš to, znaćeš to vrlo dobro, jer želim da znaš. To je najlepši osećaj na svetu-voleti i biti voljen, prepreke ne postoje one su tu samo ako želiš da budu tu.
Ne udaljavaj se od želje svoga srca. Iskustva su tu da nas uče, zato se tako i zovu.
Ne dozvolite da vas uguši nešto što ne postoji. Prepustite se trenutku, uživajte, život je previse kratak da biste čekali.
PIŠE: TIJANA GRUJIĆ
Comments: