Ona Zna : Banana i tako to

"Banana i tako to" je mala veganska prodavnica ukusa koja se nalazi u samom srcu Novog Sada - u Njegoševoj ulici, dovoljno zavučenoj da na miru uživate u zalogaju, a opet i dovoljno blizu centralne gradske vreve.

Začetnica priče koja se zove "Banana i tako to" je Stana Maksimović koja je u ovu priču ušla zajedno sa svojim suprugom Nebojšom. U stvaranju magije ukusa učestvuju i Ivana, Sneža, Aleksandra i Jelena. Ono što je ostavilo poseban utisak na nas jeste toplina, požrtvovanost i predanost želji da istraju u svojoj zamisli, kojom zrači ovaj složan tim prilikom pripreme raznih đakonija. Pročitajte o čemu smo sve pričali sa Stanom.

Koliko je hrabrosti bilo potrebno za pokretanje ovakvog jednog bizisa u zemlji gde se voli "dobro pojesti"?

Bio je težak i još uvek je ponekad teško.Meni je dodatno teško zbog toga što radim još jedan posao uporedo. Ideja o "Banani" je rasla vremenom, a prvobitna varijanta je bila da napravimo zdravu verziju fast food-a. Pitali smo ljude šta bi voleli da jedu, oni su nam to i govorili, a mi smo bili u mogućnosti to i da im ponudimo.

Međutim sama ideja je izrasla u nešto više, tako da sada imamo i dnevne menije koji su vrlo interesantni našim kupcima.

Otkud ime "Banane i tako to"?

Banana je reprezent za nas koji se hranimo presnom i zdravom hranom, ona je 100% hrana. Većina naših recepata sadrži bananu i kada smo razmišljali o imenu muž je predložio da se restoran zove Banana. Međutim, već je postojala prodavnica koja se zove Banana pa smo pomislili da bismo možda mogli imati problema prilikom registracije firme. Razmišljajući dalje rekla sam da mi se sviđa naziv Banana ali fali još nešto, Banana i tako to - tada nam je sinulo pa da Banana i tako to će i da bude. Inače "tako to mi" je uzrečica.

Pretpostavljamo da ste i sami vegani? Otkad to datira?

Ovaj posao ne može da radi neko ko to nije. Ja sam dugi niz godina bila vegetarijanac, nekih desetak godina, a danas sam veganka koja je povremeno na presnoj hrani.

Čemu učite decu kada je ishrana u pitanju?

Na žalost naša deca nisu vegetarijanci. To je dosta teško sprovesti. Dobro je ko ima snage da izgura celu priču, da se tako hrane i u vrtiću i kod bake i deke. Oni se pretežno vegetarijanski hrane kod nas u kući nema mesa niti se prži hrana, zbog toga nisu previše srećni mada su mali i brzo zaborave. Oni zapravo jedu meso kada nisu kući.

Da li je lako biti vegan u Srbiji danas? Nailazite li na predrasude?

Ne, taj tabu je davno razbijen i puno ljudi se danas tako hrani. Toliko argumenata je već na strani biljne hrane da ako bilo ko nešto kaže ja sve mogu argumentovati.

Da li "organic" hrana postoji u Srbiji danas?

Mislim da postoji, pretpostavljam kada je nešto sa sertifikatom, da je to tako. Danas je do nje najlakše doći do sada, a najteže u odnosu na budućnost. To je trasa kojom se ljudi kreću i mislim da do nje nije previše teško doći samo je skupo.

Koje su prednosti presnih obroka u odnosu na klasičnu pripremu hrane?

Na AlterNetu sam baš pričala o tome i tamo sam rekla da je najvažnija stvar i pokretač svih nas energija. Svi mi smo povezani energijom, sve što čovek uzima pretvara u energiju. Nama nije potreban vitamin ili mineral, već njegova energija. U zavisnoti od toga kolika je njegova frekencija na tom nivou nam pomaže pri izlečenju.

Sunce je najzdraviji izvor energije, a voće i povrće upija najviše sunčeve energije i baš zato su presni mnogo hranljiviji nego termički obrađeni. Ja sam mišljenja da nema bolesti koju čovek ne može da izleči ako se zdravo hrani.

Imate li specijalitet kuće?

Specijalitet su svakako sve naše presne torte. Imamo fidbekove od ljudi koji su slične proizvode probali i u inostranstvu i na nekim drugim mestima kod nas i kažu da su kod nas najbolje :-).

Da li imate konkurenciju?

Pa u jednu ruku da, a u drugu ruku ne. Ima puno lepih vegetarijanskih/veganskih restorana, ali nigde nemaju u ponudi isključivo presnu hranu. Svaki je specifičan na svoj način kao i mi.

Šta je crna limunada?

Najbolji detoks u gradu! To je limunada sa dodatkom aktivnog uglja.

Odajte nam neku tajnu.

Kada smo počinjali sa radom plašila sam se da nećemo prodati nijedan sendvič.

Šta ona zna?

Mislim da treba da harmonizujemo sve što škripi u životu, znači ako smo već dirigenti jednog tako moćnog orkestra i čujemo da nešto ne štima, treba stati i slušati sebe. Živite u skladu sa onim što osećate ali gledajte da kroz to i napredujete.