Ona Zna - Ana Oparnica Tegeltija

Razgovarale smo sa veoma inspirativnom mladom dizajnerkom nakita Anom Oparnicom Tegeltija.

Pročitajte njenu priču, jer ona će vam pokazati kako vera u sebe i svoje sposobnosti i istrajnost mogu da pomognu da ostvarite svoje snove.

Recite nam nešto o sebi.

Završila sam srednju umetničku školu za dizajn, dizajn tekstila, i upisala studije turizma, ali me je život odveo na drugi put - ka nečemu sto je oduvek i od malena tinjalo u meni, a to je stvaralaštvo u bilo kom njegovom obliku.

Kako sam oduvek bila ta koja nešto crta, pravi i spontano sam došla do izrade svoi prvog komada nakita i ta priča traje i dalje. Moj brend, koji postoji oko 5 godina zove se Angelicas art, a delić onoga čime se bavim može se videti na istoimenoj stranici, u Unikatnom kutku u Novom Sadu i Pokret concept store u Beogradu.

Takođe, mislim da je našim sugrađanima vec poznata mala zelena tezga u centru na Pozorišnom trgu u Novom Sadu, gde vec nekoliko godina unazad Novosadjani, ali i turisti koji prolaze kroz naš divan grad mogu pogledati i odabrati nešto od nakita i suvenira, za sebe ili poklon.

Kako je i kada počela priča vezana za nakit?

Kako sam uvek stvarala nešto, slikala, seckala i uvek sam znala i osećala da je to nesto što je moj poziv, nešto sto volim, zbog nedostatka vremena, posla na kom sam radila i malog deteta, to je negde gušeno u meni sve dok jednom dana nisam prelomila.

Napustila sam tadašnji posao i počela da pravim nakit od polimerske gline i prirodne kože koji je bio moderan i nosiv. Smatram da je to bio najbolji potez koji sam tada mogla da povučem i da se odvažim na taj korak, da ne ostane sve na nivou hobija za koji nemam vremena.

Bilo je potrebno verovati u uspeh, verovati da od hobija moze da se izrodi pravi posao, verovati da je ipak sve moguće i krenuti pa gde nas to odvede.

Nakit je bio i ostao nesto što lično volim i gde sam ja pronašla svoj način da iskažem kreativnost, putem slikanja, kolaža, jer moj nakit nije tipičan nakit od sklopljenih delova, ja nakit doživljavam kao mini slikarska platna gde mogu da prenesem trenutnu emociju, sklop boja i dezena, i još uvek se igram time, iako mi se u glavi vrzma još mnogo mnogo ideja.

Da li smatrate da je u današnje vreme konkurencija jaka?

Da, u današnje vreme postoji zaista mnogo nas koji se bave ručnim radom, veliki broj ljudi zato što je ostao bez posla, pa im je to neka ideja da prežive, jedan broj zato što su rekli ne izrabljivanju ljudskih sposobnosti od strane velikih kompanija i jedan deo su stvaraoci kojima je to način i smisao života.

Ima nas dosta, ali i neka, smatram da svako ima neki svoj put i način da se probije i opstane ako se poklope neke bitne stvari, kao sto su inovativnost, kvalitet, doslednost i istrajnost.

Znam mnogo talentovanih i kvalitetnih ljudi koji su vrlo brzo odustali jer nisu dobili očekivane rezultate, a za ovaj rad kao i svaki drugi potrebna je istrajnost.

Mi sa našim radom rastemo, menjamo se i idemo dalje. Konkurencija je često poželjna i dobra.

Ono što je bitnije od konkurencije su mogućnosti koje ova zemlja ili grad u globalu treba da pruži da se svojim radom i svojim rukama može raditi i normalno živeti. Omogućiti prezentaciju, pomagati malim preduzetnicima da dodju do tržišta, pomagati umetnicima, starim i umetničkim zanatima, ljudima kojia je to zaista posao i čime imaju volju da se bave.

Na tom polju se donekle radi ali trebalo bi menjati puno toga i pružiti podršku. Veoma široka tema ali nedostaje malo veća podrška.

Koji je vas omiljeni komad nakita?

Teško pitanje ????. Minđuše smatram da su ono što da dodatni sjaj svakom licu i lično ih volim i nosim, pogotovo leti kada biram veće i upadljive komade, narukvice takodje.

Što se tiče mog nakita, ono što bih ja izdvojila kao moj favorit su ogrlice. One daju svaki tačku na i, i akcenat stajlingu.

Moj omiljeni detalj je najobičnija crna haljina ili majica uz džins, i najveća i najšarenija ogrlica. To je ono sto ja lično volim i nosim svaki dan.

Ko su zene/devojke koje nose vas nakit?

Žena koja ne robuje stereotipima, koja ne prati slepo modne trendove i ne ceni uniformisanost. Žena koja zna sta hoće i šta joj se dopada.

Žena koja voli da svakom svom danu i odevnoj kombinaciji doda boje i lični pečat, verujem da poseduje naki komad Angelicas art nakita ????. Šalim se ali je donekle tako, bio to moj nakit ili neki drugi koji vam se dopada, ponesite ga, obucite se kako hocete i kako osecate.

Ono smo što radimo, govorimo, predstavljamo. Zaista cenim devojke i žene koje nose moj nakit jer su one zaista to i zaista su slobodne, samosvesne i moderne.

Koliko je volje i istrajnosti potrebno za postizanje onoga što želite?

Potrebno je zaista puno, puno istrajnosti.

U našoj zemlji danas, gde vam ljudi obično ne veruju da živite samo od svog rada, gde će vam teško pružiti podršku jer smatraju da je život moguć samo ako ste u nekoj firmi od jutra do sutra, zaista je potrebno jako puno vere u sebe i istrajnosti da nastavljamo i guramo ono što smo započeli.

I često ćemo padati, posrtati i ponovo ustajati sa novim idejama i još većom inspiracijom. Zato što je posao umetnika, preduzetnika, stvaraoca, kako god, ponekad težak, ponekad lak, ali uvek je vaš i samo ste vi, i lično vi odgovorni za njega, a to je divna stvar.

Sto se više bavim svojim ličnim radom to je stvar koju sve više shvatam. Rad i istrajnost na sopstvenom radu je najpametnija stvar koju mozete uraditi za sebe.

Koliko ste zadovoljni svojim uspehom od momenta kada ste počeli da se bavite izradom nakita do sada?

I jesam zadovoljna i mrvicu nisam. Angelicas art je prosla dug put, koji traje oko pet godina.

Na tom putu sam se menjala ja, menjao se moj nakit, i zajedno smo rasli.

Došli smo do toga da ovo postane zaista moj posao, izvor prihoda i registrovana radnja sa sertifikatom umetničkih zanata.

Kao i u svakom poslu imamo lošije i bolje periode, ja bih rekla sušne periode, jer moj posao velikim delom zavisi od moje volje i inspiracije, kada je nema ja se stišam i čekam da prodje, kada krene onda se razmahnem i ne izlazim iz radionice.

To je najlepši deo mog posla, rad i inspiracija. Nisam zadovoljna samo jer znam da mogu više, jer nekad imam previše ideja pa se rasplinem i ne sprovedem ni jednu do kraja, jer imam velike planove, a uz svakodnevne obaveze nekada malo vremena da sama sve sprovedem u delo, i loš sam organizator. Ali u svakom slučaju zadovoljna jer sam napravila za sebe veliki korak, tako da nazad nema, guramo napred.

Postoji li neka anegdota vezana za vas rad?

Nemam neku posebnu anegdotu, mada u direktnoj prodaji sa ljudima uvek bude svega ali zaista najvise najpozitivnijih iskustva i komentara.

Najviše volim kada prilaze mom nakitu i kažu da ne znaju gde bi gledale od boja i kolorita, kada se neko zaista iskreno oduševi i ceni ono sto radim.

U ovom poslu sam upoznala toliko divnih ljudi, pa kada mi se, nekada kada sama prodajem nakit, zaredja odredjeni broj takvih pomislim, bože koliko divnih ljudi ima!!!

Prosto budem iznenadjena.

Nije bitan novac, neko nema novca da kupi pa pridje samo da pogleda, da kaže svoje mišljenje, da popriča. Da uputi pozitivnu misao, sugestiju. Na tome sam beskrajno zahvalna.

Vaši planovi?

Oh, ima ih puno... Došlo je vreme da i Angelicas art za nijansu poraste.

Novost je ta da veoma ubrzo, u novembru, otvaram malu slatku radnju i radionicu u Miletićevoj ulici u Novom Sadu.

To će biti moj kutak za rad i susretanje sa ljudima.

Takodje ima novosti i u vezi sa novim nazivom, logom, Angelicas art postaje Ana's, planiram proširenje asortimana, zenske torbe i nakit od kože.

Zatim polako i drveni program za dekoraciju u kome će najveću ulogu, uz moju asistenciju, igrati moj sin Sergej, jedan prekreativan stvaralac, veći i od mene, koji je moja najveća podrška i zvezda vodilja!

Dete koje je prepuno ideja, konstruktivnih saveta i želje za rad. Iako ima samo 11 godina. Tako da biće to jedan mali veliki porodični biznis, uskoro na još jednoj lokaciji i toj radionici i kutku se moram priznati trenutno veoma radujem. I veoma sam nestrpljiva da počnem sa svim.

Imate li savet za čitateljke?

Moj savet za sve čitateljke i žene uopste je da verujete u sebe, da pronadjete one svoje talente, kvalitete koji negde čuče u svima nama, koje smo možda zatrpali svakodnevicom.

Da obogatimo svoj zivot onim što volimo da radimo, ne moramo od toga praviti posao, dovoljno je da ispunimo svaki dan nečim lepim, kao da nam je poslednji, da budemo svesni trenutka.

Da ako volimo da pišemo, pišemo, pevamo, upišemo časove baleta za odrasle, izadjemo u prirodu, trčimo sa svojim detetom, kažemo onome koga volimo da ga volimo, smejemo se i verujemo u čuda.

Ja uvek verujem i kada je teško, uvek znam da će biti dobro, i to je negde moja životna parola. Voli, dotakni nečiji život, i sve će se skockati da bude dobro! Pronadjimo ono dete u nama i nasmejmo ga, dajmo mu ono čemu mu se srce raduje.

Sta ona zna?

Ona zna da je danas privilegija raditi ono što voliš i živeti od svog rada, ma koliko nekad bilo teško i delovalo nemoguće.

Ona zna da je sve u šta verujemo ipak, uz naše zalaganje moguće.

Ona zna da ceni male trenutke i životne radosti, da se smeje životu i da plače kad je tužna, ali i kad plače, ona zna. Zna da će sve biti dobro ❤.